POSNE PITE U PONUDI!

Beobašta blog

6 razloga da orašasti plodovi budu na vašem meniju

19.07.2021

Orašasti plodovi su neverovatno zdravi i ukusni i zahvaljujući svojim superhranljivim svojstvima mogu postati idealna grickalica ili pak deo ukusnog obroka.

orašasti plodovi

Svi orašasti plodovi su odličan izvor zdravih nezasićenih masti, vlakana, vitamina i minerala. Umesto grikalica iz marketa, koje su pune loših masnoća i aditiva, probajte da svom organizmu obezbedite zdrave masti iz kikirikija, badema, lešnika itd.

Danas pričamo o najvažnijim razlozima koji će vam pomoći da svakodnevno konzumirate orašaste plodove, kao i o zanimljivim načinima da ih uvrstite u svoju ishranu.

1. Orašasti plodovi nam obezbeđuju hranljive supstance

Orašasti plodovi su prava riznica vitamina, minerala i hranljivih sastojaka. Sadrže kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, fosfor i druge minerale.

Ove namirnice su takođe bogate vlaknima, kao i vitaminima A, B, C, D i E.

Na primer, lešnici važe za koštunjavo voće koje štiti srce, snižava holesterol i ima inflamatorna svojstva, dok indijski orah pomaže u jačanju imunog sistema i poboljšava reproduktivni sistem.

2. Koštunjavo voće čini da izgledamo lepše i mlađe

Nutricionisti se slažu da svakodnevno konzumiranje orašastih plodova produžava mladost. Na primer, pistaći i pekan orasi sadrže toliko vitamina E da ih slobodno možemo klasifikovati u anti age namirnice.

koštunjavo voće

S druge strane, bademi su bogati vitaminom B3 koji poboljšava metabolizam i održava zdravlje kože, kose i zuba.

Osim toga, koštunjavo voće uklanja toksine iz tela i sadrži folnu kiselinu koja je neophodna za rast i razvoj cirkulatornog i imunog sistema.

3. Orašasti plodovi poboljšavaju funkciju mozga

Ove zdrave grickalice su bogate omega 3 masnim kiselinama koje su neophodne našem organizmu. Dobre su za mozak, oči, zglobove, a takođe pomažu pri mršavljenju.

Zdrave masnoće, kojih ima u orasima, lešnicima i ostalom koštunjavom voću, zaista neće naškoditi vašoj figuri, za razliku od onih koje se nalaze u rafinisanim uljima.

Omega 3 masne kiseline pozitivno utiču na umnu aktivnost, zbog čega svi orašasti plodovi doprinose dobroj funkciji mozga. Ali, lider je ipak orah, budući da sadrži više ovih kiselina nego ostali orašasti plodovi.

orašasti plodovi zdravlje

4. Ove „grickalice“ jačaju imunitet i smanjuju rizik od bolesti

Kao što smo već pomenuli, lešnici sprečavaju nakupljanje holesterola u krvi, dok bademi poboljšavaju vid i pročišćavaju unutrašnje organe. Orašasti plodovi takođe pozitivno utiču na ženski i muški reproduktivni sistem i generalno imaju izraženo profilaktičko svojstvo.

Doktori tvrde da osobe koje dnevno jedu šaku orašastih plodova imaju manji rizik od koronarnih bolesti i raka. Ovaj efekat se postiže zahvaljujući već pomenutom vitaminu E.

Ovaj vitamin je odličan u prevenciji bolesti srca, mišićnog sistema i onkoloških bolesti. A ako ste se već susreli sa bolestima jetre, bubrega ili creva, onda će vam ovi plodovi biti od velike koristi.

5. Više orašastih plodova – manje stresa

Orašasti plodovi blagotvorno deluju na nervni sistem. Pistaći imaju tonično svojstvo, te su korisni kod hroničnog umora, stresa i depresije.

Orah ublažava stres, a pinjoli će vam biti odličan saveznik ukoliko se borite sa nesanicom. Inače, sadrže i jod, pa se preporučuju pre svega osobama koje imaju problema sa štitnom žlezdom.

džemovi sa orašastim plodovima

6. Orašaste plodove možete uvesti u ishranu na zanimljiv način

Većina ljudi uvrsti orašaste plodove u ishranu tako što ih svakodnevno gricka, sprema kašu ili smuti. Međutim, nekada takav doručak dosadi i svi se pitaju kako da razbiju rutinu i uvedu nešto novo.

Beobašta je zato napravila ukusne i zdrave Džemove bez šećera sa orašastim plodovima u kojima ćete moći da uživate bez osećaja krivice jer znate da ste svom organizmu obezbedili sve potrebne hranljive supstance.

Probajte nekoliko ukusnih kombinacija orašastih plodova i čistog voća pomešanog sa medom i napravite zanimljiv i ukusan doručak za vas i vaše najmilije.

[vifblike btntype="html5"]
Sva prava zadržana. 2024.